субота, 08. јун 2013.

Volonteri na izvol'te

Davno, davno, kada sam prvi put volontirala (pre 13 godina), osim ako se ne računa i skupljanje starog papira za reciklažu po komšiluku, ili skupljanje novca u humanitarne svrhe u okviru školskih aktivnosti, a ne vidim zašto se i to ne bi računalo, znači, baš davno, i pre tih 13 godina unazad kada sam postala "zvanično" volonterka, nisam baš znala šta tačno "volontiranje" znači, a sigurno nisam ni pomišljala da može da bude toliko komplikovano!

Mislila sam da je dovoljno znati da "pomažeš i ne pitaš". Ono zaista i jeste dovoljno, ali samo ako onaj ko vas angažuje kao formalne volontere zna šta radi. Otkad sam ja postala ta koja angažuje volontere, "pomažeš i ne pitaš" postalo je nedovoljno, nekad čak i opasno i potpuno neodgovarajuće. Jednostavno, moj posao je postao da pitam, da bi oni koji pomažu bili zaštićeni.

Da li je to što se radi od javnog interesa? Da li je neprofitno? Da li je u vezi sa potrebama zajednice? Da li će volontere neko podučiti kako da rade ili je potrebno prethodno iskustvo? Da li će zaista biti korisni? Da li njihovo učenje i njihov doprinos imaju istu vrednost na tom programu?

Pitanja se nižu, a moj sagovornik, najčešće, o odgovorima nije nikada razmišljao, već se vodio istim onim "pomažu i ne pitaju", pa se dešava da često smatra da je prodavanje pića na festivalu ili čuvanje magacina građevinske firme s pravom volontiranje, jer volonteri svojevoljno pristaju to da rade, a, pritom nisu plaćeni, ili nisu plaćeni dovoljno.

Ljudi na svašta svojevoljno pristaju i za to nisu plaćeni. Opet, ne može se reći da majka volontira samim tim što svojevoljno brine o svom detetu i za to nije plaćena; neki ljudi svojevoljno idu u rat i nisu plaćeni, pa nisu volonteri, već, jednostavno, dobrovoljci. Uraditi nešto bez prisile i bez novčane nadoknade nije dovoljno da bi se zvalo volontiranje. Magične reči su - od javnog interesa, u korist zajednice, ili pojedinca sa kojim niste u srodstvu, u korist životne sredine.

Ima tu svašta da se priča o volontiranju, zbog čega je i nastao ovaj blog. Pozivam prijatelje, kolege, volontere i sve ostale da mi se pridruže u skupljanju priča o (ne)volontiranju, kako bismo zajedničkim iskustvom i znanjem, zaštitili volontere i omogućili im da, sa pravom i bezbrižno, jer samo oni to mogu da priušte, kažu: "Volontiram i ne pitam".

Нема коментара: